Ponuda za upis u Privredni-Registar.rs – vid zabranjenog oglašavanja?
Proteklih dana su na adrese privrednih subjekata širom Republike Srbije prispele pošiljke pošiljaoca Digitalna platforma doo, sa ponudom usluge „upis u Privredni Registar“.
Obmanjujuća forma ponude za “upis u Privreni Registar”
U ovoj vrsti komercijalne ponude ne bi bilo ničeg spornog da ista nije sačinjena u formi dopisa, koji vizuelno veoma podseća na opomenu. Iz teksta dopisa nije najjasnije šta podrazumeva usluga „upis u Privredni Registar“ i šta primaoci ponude dobijaju tim upisom. Međutim, naknada za istu je vrlo jasno istaknuta.
Tekst dopisa sadržinski imitira opomenu, jer se njime primalac (privredni subjekat) poziva da u određenom roku (najkasnije do 12.10.2020. godine) uplati naknadu za upis u Registar u iznosu od 4.500,00 dinara, i to putem uplatnice u prilogu, te da će po proteku navedenog roka naknada iznositi 15.000,00 dinara.
Sastavni deo dopisa (ponude) je primerak popunjenog naloga za prenos, u kojem su uredno uneti podaci o platiocu, primaocu, svrsi plaćanja, iznosu za prenos i računu primaoca.
Reakcija Agencije za privredne registre
Zbog činjenice da je dopis, iako vešto jezički formulisan, očigledno sporne sadržine, te da kod primaoca lako može izazvati zabludu da se radi o zakonskoj obavezi ili nekoj vrsti takse, Agencija za privredne registre je dana 25.09.2020. godine na zvaničnoj internet stranici objavila Upozorenje privrednim subjektima da ponuda za upis u „Privredni-registar.rs” ne potiče od Agencije za privredne registre,te istakla da primaoci ovog dopisa nemaju nikakvu zakonsku obavezu upisa u predmtni registar, s obzirom na to da isti ne predstavlja zvanični registar Agencije za privredne registre.
Takođe, Agencija je dana 29.09.2020. godine obavestila nadležne državne organe- MUP, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Više javno tužilaštvo u Beogradu- Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, o ovom pokušaju obmanjivanja javnosti i dovođenja u zabludu privrednih subjekata, u vezi prirode komercijalne usluge koju pruža jedno privredno društvo privrednim subjektima na tržištu.
Istog dana Agencija se obratila i RNIDS-u, zbog registracije domaćeg internet domena „privredni-registar.rs”, koji najviše dovodi u zabludu privredne subjekte da se radi o Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre.
Vrsta zabranjenog oglašavanja?
Kako ovo nije prvi put da neko privredno društvo na navedeni način nudi svoje usluge na tržištu, pri čemu nije jasno šta se za navedenu naknadu kupuje, naš tim je istražio pravne aspekte upućivanja ovakve ponude.
Utvrdili smo da bi se u konkretnom slučaju moglo raditi o obmanjujućem i prikrivenom oglašavanju, koje je pozitivnim zakonodavstvom Republike Srbije zabranjeno, pod pretnjom prekršajne odgovornosti pravnog lica, kao i odgovornog lica u pravnom licu.
Članom 2. stavom 1. tačkama 1. i 2. Zakona o oglašavanju regulisano je da je oglašavanje predstavljanje u bilo kom obliku u vezi sa poslovanjem odnosno profesionalnom ili poslovnom delatnošću, radi podsticanja prodaje robe i usluga, prodaje nepokretnosti, kao i prenosa prava i obaveza, dok je pojam oglasna poruka definisan kao obaveštenje koje čini sadržaj oglašavanja, bez obzira na oblik, način ili sredstvo putem kojeg se prenosi.
Nadalje, članom 11. stavom 1. i 2. Zakona o oglašavanju propisano je:
„Obmanjujuće oglašavanje je zabranjeno.
Obmanjujuće oglašavanje jeste svako oglašavanje koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke, koje zbog takve obmanjujuće prirode može da utiče na njihovo ekonomsko ponašanje ili koje zbog toga škodi ili je verovatno da će naškoditi konkurentu oglašivača“,
dok je članom 12. stavovima 1. i 2. istog Zakona regulisano:
„Prikriveno oglašavanje je zabranjeno.
Prikriveno oglašavanje jeste predstavljanje robe, usluge, poslovnog imena, žiga ili druge oznake, odnosno aktivnosti fizičkog ili pravnog lica koje se bavi proizvodnjom roba ili pružanjem usluga, sa namerom da to predstavljanje ima svrhu oglašavanja i da može da dovede javnost u zabludu u pogledu njegove stvarne prirode, s tim da se smatra da namera naročito postoji, ako se obavlja uz novčanu ili drugu naknadu.“.
Prekršajna odgovornost
Naposletku, članom 78. Zakona o oglašavanju propisane su kaznene odredbe, te predviđena prekršajna odgovornost za pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu u slučaju vršenja obmanjujućeg i/ili prikrivenog oglašavanja. Za pravno lice predviđeno je novčano kažnjavanje u rasponu od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara, dok je za odgovorno lice u pravnom licu predviđena novčana kazna u iznosu od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.
Takođe, članom 79. Zakona o oglašavanju propisana je i mogućnost izricanja zaštitnih mera, i to pravnom licu se može izreći zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.
Odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju od šest meseci do godinu dana.
Zaključak – nije u pitanju “zločin bez kazne”
Dakle, imajući u vidu sve navedeno, može se zaključiti da u konkretnom slučaju postoji mogućnost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka protiv učinilaca ovih prekršaja.
Učinilaca, jer su to i pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, a prekršaja, jer su učinjena dva prekršaja u sticaju – i prikriveno i obmanjujuće oglašavanje.
